Bi­ti že­na na vi­so­ko­ran­gi­ra­noj po­zi­ci­ji u Voj­sci Cr­ne Go­re (VCG) iza­zov je i oba­ve­za, a da bi sju­tra uži­va­la isti sta­tus, auto­ri­tet i ugled kao njen ko­le­ga ka­pe­tan, ofi­cir, ma­jor mu­škog po­la tre­ba­lo bi uti­ca­ti na pro­mje­nu svi­je­sti u kom­plet­nom dru­štvu, oci­je­ni­la je pr­va že­na ka­pe­tan u cr­no­gor­skoj voj­sci i ko­or­di­na­tor za rod­nu rav­no­prav­nost Sa­nja Pe­jo­vić. Ona je u in­ter­vjuu za „Dan“ oci­je­ni­la da je VCG za­u­ze­la do­bar pra­vac u rav­no­prav­nom tre­ti­ra­nju oba po­la, te da je mno­go na tom po­lju uči­nje­no od nje­nog for­mi­ra­nja 2006. go­di­ne.
● Ne­dav­no ste una­pri­je­đe­ni u čin ka­pe­ta­na. Šta za Vas zna­či to una­pre­đe­nje?
– Čin ka­pe­ta­ni­ce do­bi­la sam u pro­ce­su re­dov­nog una­pre­đi­va­nja pro­fe­si­o­nal­nih voj­nih li­ca, na­kon če­ti­ri go­di­ne u či­nu po­ruč­ni­ce i svih od­lič­nih ocje­na. Taj čin za me­ne pred­sta­vlja za­slu­že­nu i oče­ki­va­nu na­gra­du za po­stig­nu­te re­zul­ta­te i ujed­no mo­ti­va­ci­ju za da­lji rad i usa­vr­ša­va­nje. Što je vi­ši čin, ve­ća je i od­go­vor­nost po svim osno­vi­ma. Od svih za­po­sle­nih u VCG oče­ku­je se da svo­je za­dat­ke oba­vlja­ju ča­sno, na­ro­či­to ofi­ci­ri, ko­ji tre­ba da bu­du pri­mjer osta­li­ma.
● Ko­li­ko je te­ško za jed­nu že­nu da da­nas bu­de na vi­so­ko­ran­gi­ra­noj po­zi­ci­ji u VCG? Sa ka­kvim iza­zo­vi­ma se su­o­ča­va­te i šta Vam naj­te­že pa­da?
– Vri­je­me se pro­mi­je­ni­lo. Sa­vre­me­ni uslo­vi do­ni­je­li su no­ve bez­bjed­no­sne iza­zo­ve, ri­zi­ke i pri­jet­nje, ko­ji zah­ti­je­va­ju oba­ve­zno uklju­či­va­nje že­na u ovo po­lje. Bit­no je da u Voj­sci Cr­ne Go­re po­sto­ji svi­jest o po­tre­bi uklju­či­va­nja že­na u sfe­ru bez­bjed­no­sti i od­bra­ne, kao i da su obez­bi­je­đe­ne za­kon­ske pret­po­stav­ke ko­je ga­ran­tu­ju jed­na­ke mo­guć­no­sti na po­lju ra­da.
Bi­ti vi­so­ko­ran­gi­ra­na že­na u VCG je iza­zov i oba­ve­za. Že­ne su ne­dav­no ušle u si­stem od­bra­ne, ta­ko da je po­treb­no od­re­đe­no vri­je­me da se po­ka­žu i da se na­đu i na vi­so­kim po­zi­ci­ja­ma, a da to bu­de u skla­du sa za­kon­skim kri­te­ri­ju­mi­ma. U ze­mlja­ma re­gi­o­na ima že­na na vi­so­kim voj­nim po­zi­ci­ja­ma. Ali, voj­ske ne­kih od tih ze­ma­lja ima­le su že­ne ofi­ci­re u svo­jim re­do­vi­ma mno­go pri­je Cr­ne Go­re.
Že­ni ni­je la­ko ni u jed­noj obla­sti ako že­li da se pro­fe­si­o­nal­no ostva­ri, jer tre­ba ba­lan­si­ra­ti iz­me­đu po­slov­nog i pri­vat­nog ži­vo­ta. Ali, uz upor­nost, ja­san cilj i vje­ru u se­be, sve pre­pre­ke se lak­še pre­va­zi­la­ze.
● U 2016. go­di­ni, u 21. vi­je­ku, pr­va že­na una­pri­je­đe­na je u čin ka­pe­ta­na. Da li mi­sli­te da je to od­raz do­sa­da­šnje za­tvo­re­no­sti VCG za že­ne, u kon­tek­stu nji­ho­vog ime­no­va­nja na naj­vi­še funk­ci­je, ko­je su i da­lje re­zer­vi­sa­ne za mu­škar­ce, ili mi­sli­te da je ovo po­zi­ti­van ko­rak u prav­cu ono­ga što je rav­no­prav­nost po­lo­va u Voj­sci i jed­na­ko tre­ti­ra­nje oba po­la?
Pri­je bih se slo­ži­la sa dru­gom kon­sta­ta­ci­jom. VCG for­mi­ra­na je na­kon sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti. U po­čet­ku, u VCG bi­lo je že­na, voj­ni­ka po ugo­vo­ru i pod­o­fi­ci­ra, ne i že­na ofi­ci­ra. Ali da­nas re­zul­ta­ti go­vo­re za se­be. Tre­nut­no ima­mo osam že­na ofi­ci­ra, 17 že­na pod­o­fi­ci­ra i 47 že­na voj­ni­ka po ugo­vo­ru. To je za de­set go­di­na ve­li­ki po­mak, ka­ko po bro­ju, ta­ko i po­zi­ci­ja­ma ko­je po­kri­va­ju. U Voj­sci ima­mo ši­rok pro­fil za­ni­ma­nja. Bit­no je da svi ima­ju jed­na­ke šan­se da na­pre­du­ju u skla­du sa svo­jim spo­sob­no­sti­ma. VCG da­nas ima ka­pe­ta­ni­cu, se­dam že­na u či­nu pot­po­ruč­ni­ca i po­ruč­ni­ca. Že­ne pod­o­fi­ci­ri se na­la­ze na ra­znim du­žno­sti­ma, od naj­ni­žeg do naj­vi­šeg pod­o­fi­cir­skog či­na. Ta­ko je i sa že­na­ma, voj­ni­ci­ma po ugo­vo­ru.
Va­žno je na­po­me­nu­ti da ima­mo i ka­det­ki­nje, ko­je se ško­lu­ju na voj­nim aka­de­mi­ja­ma part­ner­skih ze­ma­lja, u Grč­koj, Ita­li­ji, Ma­ke­do­ni­ji... Pr­vi naš ka­det na Vest Po­in­tu je dje­voj­ka.
Sma­tram da je VCG za­u­ze­la do­bar pra­vac u rav­no­prav­nom tre­ti­ra­nju oba po­la. Taj je pra­vac u skla­du sa spolj­no-po­li­tič­kim ci­lje­vi­ma na­še ze­mlje, a to su ula­zak u NA­TO i EU. Stan­dar­di na tom po­lju su ja­sni i od­no­se se na ope­ra­tiv­ne po­tre­be i uspje­šno iz­vr­še­nje za­da­tih mi­si­ja, u okvi­ru sa­vre­me­nih voj­nih ope­ra­ci­ja. Dru­go, na­še na­ci­o­nal­no za­ko­no­dov­stvo pra­ti te po­tre­be, a ra­ste i svi­jest o no­vim bez­bjed­no­snim po­tre­ba­ma 21. vi­je­ka.
● Šta mi­sli­te da bi tre­ba­lo pro­mi­je­ni­ti u VCG ka­ko bi že­na u voj­sci da­nas i sju­tra uži­va­la isti sta­tus, auto­ri­tet i ugled kao njen ko­le­ga ka­pe­tan, ofi­cir, ma­jor mu­škog po­la?
– Tre­ba­lo bi uti­ca­ti na pro­mje­nu svi­je­sti u kom­plet­nom dru­štvu. MO i VCG ra­de na to­me, kroz pri­mje­nu re­le­vant­nih za­ko­na iz ove obla­sti, kroz obu­ke ko­je se spro­vo­de u si­ste­mu iz rod­ne rav­no­prav­no­sti, kao i kroz uče­šće u me­đu­na­rod­nim i re­gi­o­nal­nim pro­jek­ti­ma ve­za­nim za ovu te­ma­ti­ku. Po­ve­ća­nje bro­ja že­na će uti­ca­ti na pri­hva­ta­nje či­nje­ni­ce da se voj­ni po­ziv od­no­si na mu­škar­ce i na že­ne za­jed­no. A auto­ri­tet i ugled sti­ču se i odr­ža­va­ju uzor­nim po­na­ša­njem, ra­dom, spo­sob­no­sti­ma, za­la­ga­njem i od­no­som pre­ma pot­či­nje­ni­ma i pret­po­sta­vlje­ni­ma. Vje­ru­jem da će že­ne još ne­ki pe­ri­od mo­ra­ti vi­še da se do­ka­zu­ju kao spo­sob­ne za ovu pro­fe­si­ju ali, to je ve­ći­nom po­sle­di­ca tra­di­ci­o­nal­nog shva­ta­nja da je voj­ni po­ziv ne­kad bio mu­ško za­ni­ma­nje.
● Ko­li­ko MO i VCG vo­de ra­ču­na o rod­noj rav­no­prav­no­sti? Ka­da se tre­nut­no sta­nje upo­re­di sa onim od pri­je 10 ili 20 go­di­na, ko­li­ko je VCG na­pre­do­va­la u tom kon­tek­stu i šta Va­ša is­ku­stva ba­vlje­nja pi­ta­njem rod­ne rav­no­prav­no­sti u sek­to­ru od­bra­ne go­vo­re o to­me?
– Ve­o­ma se in­ten­ziv­no ra­di na rod­noj rav­no­prav­no­sti u okvi­ru iz­grad­nje si­ste­ma od­bra­ne Cr­ne Go­re. Ne mo­že se po­re­di­ti pe­ri­od pri­je 10 go­di­na i sa­da. Od stra­ne MO i VCG u skla­du sa stra­te­škim ci­lje­vi­ma pre­u­ze­ta je oba­ve­za im­ple­men­ta­ci­je od­re­đe­nih me­đu­na­rod­nih oba­ve­za iz ove obla­sti. Mi­ni­star­stvo od­bra­ne i VCG uče­stvu­ju u tri me­đu­na­rod­na i re­gi­o­nal­na pro­jek­ta iz ove obla­sti. Obu­ke iz obla­sti rod­ne rav­no­prav­no­sti su po­sta­le dio In­struk­ci­je za obu­ku VCG i sto­ga oba­ve­zne za sve je­di­ni­ce Voj­ske.
Spro­ve­de­no je re­gi­o­nal­no is­tra­ži­va­nje o po­lo­ža­ju že­na u oru­ža­nim sna­ga­ma ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na, na osno­vu ko­jeg je usvo­je­na Stu­di­ja sa pre­po­ru­ka­ma za una­pre­đe­nje nji­ho­vog po­lo­ža­ja i za­stu­plje­no­sti u oru­ža­nim sna­ga­ma. Ova kom­pa­ra­tiv­na stu­di­ja pred­sta­vlja sja­jan pri­mjer re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje. Za­po­čet je i pro­gram men­tor­stva za rod­nu rav­no­prav­nost za jed­nog ofi­ci­ra vi­so­kog či­na iz Ge­ne­ral­šta­ba VCG. U sa­rad­nji sa UNDP/SE­E­SAC i Nor­dij­skim cen­trom za rod u mi­rov­nim mi­si­ja­ma or­ga­ni­zo­va­na su dva re­gi­o­nal­na kur­sa i VCG je do­bi­la pet re­gi­o­nal­nih/me­đu­na­rod­nih rod­nih tre­ne­ra za rod­nu per­spek­ti­vu u voj­nim ope­ra­ci­ja­ma, i to tri ofi­ci­ra i dvi­je ofi­cir­ke VCG. Ja sam jed­na od njih.A.T.

Bi­o­gra­fi­ja
Sa­nja Pe­jo­vić pri­mlje­na je u Voj­sku Cr­ne Go­re 2008. go­di­ne kao pr­o­fe­si­o­nal­no voj­no li­ce, u po­čet­nom ofi­cir­skom či­nu. Pri­je to­ga je ra­di­la kao re­fe­rent za en­gle­ski je­zik u Cen­tru za obu­ku VCG, a od 2013. go­di­ne ime­no­va­na je za ko­or­di­na­tor­ku za rod­nu rav­no­prav­nost za Voj­sku Cr­ne Go­re. Apri­la 2015. go­di­ne po­sta­vlje­na je za za­mje­ni­cu na­čel­ni­ka 2. pod­cen­tra za mi­rov­ne mi­si­je u Cen­tru za obu­ku VCG.
Uda­ta je i maj­ka dvo­je dje­ce. Tre­nut­no je na ma­gi­star­skim stu­di­ja­ma Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka, od­sje­ku za me­đu­na­rod­ne od­no­se.
U svom ra­du pro­šla je vi­še do­ma­ćih, re­gi­o­nal­nih i me­đu­na­rod­nih obu­ka, kur­se­va, aka­de­mi­ja, se­mi­na­ra. Pr­va je že­na ofi­cir u Voj­sci Cr­ne Go­re i član je vi­še re­gi­o­nal­nih rad­nih gru­pa.